Antimikrobna rezistencija - izazovi i mogućnosti u svakodnevnom radu sa pacijentima
Više od 70 godina, antibiotici se uspešno koriste u lečenju bakterijskih infekcija. Međutim kao posledica neselektivne primene antibiotika dovelo je do širenja rezistentnih sojeva bakterija. Poslednjih godina antimikrobna rezistencija na antibiotike je u naglom porastu, što je posledica dugogodišnje prakse nekontrolisane upotrebe antibiotika i široke dostupnosti istih u populaciji.
2017
Poznato je da se stečena rezistencija na antibiotike može javiti kod bilo koje vrste bakterije, i da je ona direktno proporcionalna potrošnji antibiotika. Infekcije izazvane multirezistentnim bakterijama komplikuju tretman pacijenata, produžavaju boravak u stacionarnim zdravstvenim ustanovama, povećavaju morbiditet i mortalitet, povećavaju troškove lečenja. Usled povećane antimikrobne rezistencije sve učestalije su bolničke infekcije koje komplikuju bolničko lečenje pacijenata od osnovne bolesti i predstavljaju ozbiljan terapijski izazov.
Podaci dobijeni nadzorom nad bolničkim infekcijama pokazuju da antimikrobnu rezistenciju najčešće ispoljavaju, Gram pozitivne bakterije(Staphilococus aureus, Enterococus spp i Staphilococus koagulaza poz.) i gram negativne bakterije (Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter spp., klebsiella pneumoniae i Escherichia coli).
Pored upotrebe antibiotika u humanoj medicini, oni sve više imaju svoje mesto i u proizvodnji i prometu hrane i hrane za životinje, a sve to ima uticaja na pojavu antimikrobne rezistencije.
Zato se sada svuda u svetu pojačava nadzor nad antimikrobnom rezistencijom i aktivno praćenje kretanja bolničkih infekcija.
U našoj zemlji svaka zdravstvena ustanova ima obavezu u skladu sa važećom zakonskom regulativom, da vrši nadzor nad bolničkim infekcijama i iste prijavljuje u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, Pravilnikom o prijavljivanju zaraznih bolesti i Pravilnikom o sprečavanju, ranom otkrivanju i suzbijanju bolničkih infekcija.
Današnja praksa u skladu sa zakonskom regulativom strogo propisuju indikacije za upotrebu antibiotika.
U izboru antibiotika kliničar treba da se rukovodi informacijama, vezanim za konkretnu bolest pacijenta, kliniču sliku, empirijsko iskustvo, kao i da adekvato tumači mikrobiološke rezulte.
Neophodno je proceniti da li je antibiotik zaista neophodan, koji antibiotik, u kojoj dozi, koliko je optimalno trajanje terapije.
Takođe treba poznavati koncept „rezervni antibiotik“ predložen od Svetske zdravstvene organizacije, a inplementiran i u naš zdravstveni sistem.
Racionalna upotreba antibiotika bitna je u svim granama medicine, a posebno u ginekologiji i pedijatriji, odnosno u lečenju respiratornih infekcija kod dece. Prema dostupnim podacima kod više od 90% respiratornih infekcija kod dece do tri godine su virusne respiratorne infekcije.
U našoj zemlji je u toku Kampanja za racionalnu upotrebu antibiotika, koja se realizuje u okviru „Drugog projekta razvoja zdravstva Srbije“ Ministarstva zdravlja , a u susret Evropskom danu racionalne upotrebe antibiotika koji se obeležava 18.novembra.
Pozivamo na odgovorno korišćenje antibiotika u cilju smanjenja antimikrobne rezistencije, sprečavanja neželjenog produženja trajanja bolesti, smanjenja rizika od smrtnog ishoda i smanjenja ukupnih zdravstvenih troškova za lečenje.
Delotvornost antibiotika moramo sačuvati za generacije koje dolaze.