KORONAROGRAFIJA

▪ Koronarne arterije (leva i desna) odvajaju se od korena aorte i obavijaju srce dopremajući hranljive materije i kiseonik do njega.

▪ NAMENA I ZNAČAJ

▪ Koronarografija je dijagnostička, invazivna procedura kojom se uz pomoć određene aparature vrši prikaz krvnih sudova srca. Predstavlja zlatni standard u dijagnostici i lečenju koronarnih bolesti.

▪ Kardiolog će posle obavljenog pregleda preporučiti koronarografiju ukoliko postoji sumnja na bolest krvnih sudova srca.

▪ Procedura se obavlja u lokalnoj anesteziji tako što se plasira kateter najčešće preko femoralne arterije (iz desne prepone) do krvnih sudova srca. Preko katetera se ubrizgava kontrastno sredstvo u koronarnu arteriju. Moguće postojanje suženja krvnih sudova se registruje zahvaljujući kontrastu koji ispunjava arteriju celim tokom i rentgenskom zračenju kojim se obavlja snimanje. Dobijeni rezultati se zatim analiziraju i na osnovu toga se određuje dalje lečenje pacijenta.

▪ Krvni sudovi mogu biti prohodni (bez suženja), sa suženjima koja ne remete protok krvi kroz arteriju ili sa suženjima koja značajno remete protok krvi - koronarna bolest.

▪ LEČENJE

▫ U odnosu na nalaz i težinu oboljenja dalji tretman može uključivati ugradnju stentova (metalnih mrežastih cevčica) koje obezbeđuju bolji protok krvi) ili hiruršku revaskularizaciju.
▫ Upotreba lekova koje određuje lekar na osnovu dobijenih rezultata.

KORONAROGRAFIJA

▪ Koronarne arterije (leva i desna) odvajaju se od korena aorte i obavijaju srce dopremajući hranljive materije i kiseonik do njega.

▪ NAMENA I ZNAČAJ

▪ Koronarografija je dijagnostička, invazivna procedura kojom se uz pomoć određene aparature vrši prikaz krvnih sudova srca. Predstavlja zlatni standard u dijagnostici i lečenju koronarnih bolesti.

▪ Kardiolog će posle obavljenog pregleda preporučiti koronarografiju ukoliko postoji sumnja na bolest krvnih sudova srca.

▪ Procedura se obavlja u lokalnoj anesteziji tako što se plasira kateter najčešće preko femoralne arterije (iz desne prepone) do krvnih sudova srca. Preko katetera se ubrizgava kontrastno sredstvo u koronarnu arteriju. Moguće postojanje suženja krvnih sudova se registruje zahvaljujući kontrastu koji ispunjava arteriju celim tokom i rentgenskom zračenju kojim se obavlja snimanje. Dobijeni rezultati se zatim analiziraju i na osnovu toga se određuje dalje lečenje pacijenta.

▪ Krvni sudovi mogu biti prohodni (bez suženja), sa suženjima koja ne remete protok krvi kroz arteriju ili sa suženjima koja značajno remete protok krvi - koronarna bolest.

▪ LEČENJE

▫ U odnosu na nalaz i težinu oboljenja dalji tretman može uključivati ugradnju stentova (metalnih mrežastih cevčica) koje obezbeđuju bolji protok krvi) ili hiruršku revaskularizaciju.
▫ Upotreba lekova koje određuje lekar na osnovu dobijenih rezultata.

BOL U GRUDIMA

▪ Bol u grudima je simptom koji može biti nepredvidivog toka i u određenim slučajevima predstavlja uregnetno stanje, opasno po život.
▪ Najvažnije je postaviti pravu dijagnozu i preduzeti odgovarajuće mere lečenja.
▪ Većina pacijenata može detaljno  da opiše svoje tegobe.

▪ Pristup pacijentu kod postojanja bola u grudima obuhvata:

▫ diferenciranje bola prema intenzitetu i vitalnim znacima: posmatra se izgled pacijenta, procena mentalnog statusa, posmatranje boje i vlažnosti kože, merenje krvnog pritiska, određivanje frekvencije, ritmičnosti i kvaliteta pulsa, ispunjenost jugularnih vena, diureza, temperatura.

▫ diferenciranje bola prema karakteru i lokalizaciji: 

* pleuritični bol (kratkotrajni, probadajući, pojačava se sa udahom, često je prisutan na bočnoj strani grudnog koša)
* bolna osetljivost na prednjoj strani grudnog koša (bol se pojačava pri pokretu, dodiru, pritisku – kostnomišićne bolesti ove regije)
* bol u grudima praćen bolom u abdomenu, bez širenja u leđa (ukazuje na problem u gastrointestinalnom traktu i praćen je mučninom, nadimanjem, povezan je sa konzumiranjem pića i hrane),
* retrosternalni bol ( opisuje se kao žarenje, stezanje, čupanje, neugodnost iza grudne kosti)
* nedefinisani, nejasni bol (endokrinološki poremećaji, neoplazme).
* klinički nalaz negativan ( pacijent dramatično opisuje svoje stanje, kao jak i dugotrajan bol – obično u sklopu psihičkih poremećaja). Važno je proceniti ozbiljnost i realno stanje kod ovakvih pacijenata zbog moguće greške i zamaskirane slike atipičnog infarkta miokarda ili angine pektoris.

▪ Bol u grudima može nastati usled različitih uzroka:

▫ pulmonalni uzroci ( pneumonija, pleuritis, plućna hipertenzija, spontani pneumotoraks...)
▫ kardiovaskularni sistem ( infarkt miokarda, angina pektoris, akutni miokarditis, akutni perikarditis, disekantna aneurizma aorte, plućna embolija...)
▫ gastrointestinalni sistem (spazam ezofagusa, ezofagitis, ezofagealni refluks, hijatus hernija, čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, perforacija ulkusa, akutni pankreatitis, holecistitis...)
▫ neuromuskularni i kostni uzroci ( cervikalna i torakalna spondiloartroza, cervikalni radikulitis, istezanje međurebarnih mišića, koststernalni sindrom,, herpes zoster...)

BOL U GRUDIMA

▪ Bol u grudima je simptom koji može biti nepredvidivog toka i u određenim slučajevima predstavlja uregnetno stanje, opasno po život.
▪ Najvažnije je postaviti pravu dijagnozu i preduzeti odgovarajuće mere lečenja.
▪ Većina pacijenata može detaljno  da opiše svoje tegobe.

▪ Pristup pacijentu kod postojanja bola u grudima obuhvata:

▫ diferenciranje bola prema intenzitetu i vitalnim znacima: posmatra se izgled pacijenta, procena mentalnog statusa, posmatranje boje i vlažnosti kože, merenje krvnog pritiska, određivanje frekvencije, ritmičnosti i kvaliteta pulsa, ispunjenost jugularnih vena, diureza, temperatura.

▫ diferenciranje bola prema karakteru i lokalizaciji: 

* pleuritični bol (kratkotrajni, probadajući, pojačava se sa udahom, često je prisutan na bočnoj strani grudnog koša)
* bolna osetljivost na prednjoj strani grudnog koša (bol se pojačava pri pokretu, dodiru, pritisku – kostnomišićne bolesti ove regije)
* bol u grudima praćen bolom u abdomenu, bez širenja u leđa (ukazuje na problem u gastrointestinalnom traktu i praćen je mučninom, nadimanjem, povezan je sa konzumiranjem pića i hrane),
* retrosternalni bol ( opisuje se kao žarenje, stezanje, čupanje, neugodnost iza grudne kosti)
* nedefinisani, nejasni bol (endokrinološki poremećaji, neoplazme).
* klinički nalaz negativan ( pacijent dramatično opisuje svoje stanje, kao jak i dugotrajan bol – obično u sklopu psihičkih poremećaja). Važno je proceniti ozbiljnost i realno stanje kod ovakvih pacijenata zbog moguće greške i zamaskirane slike atipičnog infarkta miokarda ili angine pektoris.

▪ Bol u grudima može nastati usled različitih uzroka:

▫ pulmonalni uzroci ( pneumonija, pleuritis, plućna hipertenzija, spontani pneumotoraks...)
▫ kardiovaskularni sistem ( infarkt miokarda, angina pektoris, akutni miokarditis, akutni perikarditis, disekantna aneurizma aorte, plućna embolija...)
▫ gastrointestinalni sistem (spazam ezofagusa, ezofagitis, ezofagealni refluks, hijatus hernija, čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, perforacija ulkusa, akutni pankreatitis, holecistitis...)
▫ neuromuskularni i kostni uzroci ( cervikalna i torakalna spondiloartroza, cervikalni radikulitis, istezanje međurebarnih mišića, koststernalni sindrom,, herpes zoster...)