Lekovi u kardiologiji Kardiologija Lečenje hipertenzije I10 Povišen krvni pritisak,nepoznatog porekla Povišen pritisak Zrenjanin
LEKOVI U KARDIOLOGIJI
▪ ANTIHIPERTENZIVI
° DIURETICI
Tiazidni diuretici: dejstvo ovih lekova je na nivou distalnih tubula tako što blokiraju NaCl kotransport, što dovodi do natriureze i povećanog izlučivanja tečnosti (hidrohlortiazid, hlortiazid, indapamid).
Diuretici Henleove petlje: deluju brzo i snažno. Najčešća primena je kod hipertoničara sa smanjenom glomerularnom filtracijom (furosemid, bumetanid).
Diuretici koji štede kalijum: dejstvo im je na nivou sabirnih kanalića nefrona, čime blokiraju kanale za reapsorpciju natrijuma (triamteren, amilorid, spironolakton, eplerenon).
° ADRENERGIČKI INHIBITORI
β ANTAGONISTI su lekovi koji se primenjuju kod rzličitih bolesti: hipertenzija, prevencija infarkta miokarda, angina pektoris, aritmije, kongestivna srčana insuficijencija.
Podela β blokatora:
Kardioselektivni β blokatori : dejstvo ostvaruju predominantno na β₁ receptore u srcu, bezbedniji su u odnosu na neselektivne antagoniste (β₁ i β₂).
Predstavnici ove grupe lekova su: atenolol, bisoprolol, metoprolol...
Neselektivni β blokatori: deluju na različite organe i sisteme (propranolol).
Β blokatori sa vazodilatatornim dejstvom (karvedilol, labetalol) – neselektivni beta blokatori i blokiraju alfa receptora.
α ANTAGONISTI: predstavljaju dopunske lekove za lečenje hipertenzije i terapiju kod benigne hipertrofije prostate (doksazosin, terazosin, urapidil).
° BLOKATORI KANALA ZA KALCIJUM: dejstvo ove grupe lekova se sastoji u blokiranju ulaska jona kalcijuma kroz kalcijumske kanale. Najčešća primena je kod hipertenzije, aritmija, profilakse angine pektoris.
Podela Ca antagonista:
Dihidropiridini (amlodipin, nifedipin...) – efikasni su kod starijih pacijenata sa izolovanom sistolnom hipertenzijom.
Fenilalkilamini (verapamil) – smanjuje kontraktilnost, usporava sprovodljivost i automatizam. Benzotiazepini (diltiazem) – podjednako deluje na krvne sudove i na srce.
° ACE INHIBITORI: blokiraju konverziju angiotenzina I u angiotenzin II. Najviše se primenjuju za lečenje hipertenzije, kongestivne insuficijencije srca, kod poremećaja leve komore, kao prevencija kardiovaskularnih oboljenja, prevencija insuficijencije bubrega kod dijabetičara.
Predstavnici ove grupe lekova su: kaprotpril, enalapril, lizinopril, ramipril, perindopril, cilazapril, kvinapril...).
° ANTAGONISTI RECEPTORA ZA ANGIOTENZIN: ostvaruju slično dejstvo kao ACE inhibitori, ali imaju bolju podnošljivost (ne izazivaju suvi kašalj kod pacijenata). Glavni predstavnici su: losartan, valsartan, eprosartan, irbesartan, telmisartan...).
° VAZODILATATORI: dejstvo ovih lekova se sastoji u izazivanju venodilatacije sa smanjenjem centralnog venskog pritiska. Primenjuju se kod stabilne i nestabilne angine pektoris, kod akutne srčane insuficijencije. Glavni predstavnici su: gliceriltrinitrat, izosorbid - dinitrat, izosorbid – 5 – mononitrat...
...LEČENJE HIPERTENZIJE
▪ Hipertenzija postoji kada je merenjem aparatom ustanovljeno da je sistolni krvni pritisak viši od 140 mm Hg i/ili dijastolni krvni pritisak viši od 90 mm Hg, kod osoba koje ne upotrebljavaju antihipertenzivne lekove.
▪ Klasifikacija hipertenzije prema Evropskom udruženju kardiologa 2010:
KATEGORIJA |
SISTOLNI KRVNI PRITISAK |
DIJASTOLNI KRVNI PRITISAK |
OPTIMALNI |
˂120 |
˂80 |
NORMALNI |
˂130 |
˂85 |
VISOKI NORMALNI |
130 - 139 |
85 - 89 |
HIPERTENZIJA I STEPENA (blaga) |
140 - 159 |
90 - 99 |
HIPERTENZIJA II STEPENA (umerena) |
160 - 179 |
100 - 109 |
HIPERTENZIJA III STEPENA (te ška) |
≥180 |
≥110 |
IZOLOVANA SISTOLNA HIPERTENZIJA |
≥140 |
˂90 |
▪ Podela hipertenzije prema uzroku nastanka:
° Esencijalna (primarna) – nepoznatog uzroka. Oko 90 – 95 % pacijenata
° Sekundarna – posledica drugih bolesti ili upotrebe određenih lekova
▪ POSTAVLJANJE DIJAGNOZE:
° anamneza, klinički pregled, merenje krvnog pritiska, 24h praćenje krvnog pritiska...
Nelečena hipertenzija može dovesti do oboljenja srca (srčana insuficijencija, angina pektoris, infarkt miokarda), očiju ( oštećenja retine), bubrega (bubrežna insuficijencija), mozga (cerebrovaskularne bolesti), perifernih krvnih sudova.
▪ LEČENJE:
° smanjenje faktora rizika (pušenje, alkohol, telesna masa, korekcija ishrane – manji unos soli, povećanje fizičke aktivnosti...)
° lekovi koji se najčešće primenjuju su: ACE inhibitori, tiazidni diuretici, β antagonisti, antagonisti kanala za kalcijum, antagonisti angiotenzinskih receptora.
...
