Lekovi u kardiologiji Kardiologija

LEKOVI U KARDIOLOGIJI

 

▪ ANTIHIPERTENZIVI

° DIURETICI

Tiazidni diuretici: dejstvo ovih lekova je na nivou distalnih tubula tako što blokiraju NaCl kotransport, što dovodi do natriureze i povećanog izlučivanja tečnosti (hidrohlortiazid, hlortiazid, indapamid).

Diuretici Henleove petlje: deluju brzo i snažno. Najčešća primena je kod hipertoničara sa smanjenom glomerularnom filtracijom (furosemid, bumetanid).

Diuretici koji štede kalijum: dejstvo im je na nivou sabirnih kanalića nefrona, čime blokiraju kanale za reapsorpciju natrijuma (triamteren, amilorid, spironolakton, eplerenon).

 

° ADRENERGIČKI INHIBITORI

β ANTAGONISTI su lekovi koji se primenjuju kod rzličitih bolesti: hipertenzija, prevencija infarkta miokarda, angina pektoris, aritmije, kongestivna srčana insuficijencija.

Podela β blokatora:

Kardioselektivni β blokatori : dejstvo ostvaruju predominantno na β₁ receptore u srcu, bezbedniji su u odnosu na neselektivne antagoniste (β₁ i β₂).

Predstavnici ove grupe lekova su: atenolol, bisoprolol, metoprolol...

Neselektivni β blokatori: deluju na različite organe i sisteme (propranolol).

Β blokatori sa vazodilatatornim dejstvom (karvedilol, labetalol) – neselektivni beta blokatori i blokiraju alfa receptora.

α ANTAGONISTI: predstavljaju dopunske lekove za lečenje hipertenzije i terapiju kod benigne hipertrofije prostate (doksazosin, terazosin, urapidil).

 

° BLOKATORI KANALA ZA KALCIJUM: dejstvo ove grupe lekova se sastoji u blokiranju ulaska jona kalcijuma kroz kalcijumske kanale. Najčešća primena je kod hipertenzije, aritmija, profilakse angine pektoris.

Podela Ca antagonista:

Dihidropiridini (amlodipin, nifedipin...) – efikasni su kod starijih pacijenata sa izolovanom sistolnom hipertenzijom.

Fenilalkilamini (verapamil) – smanjuje kontraktilnost, usporava sprovodljivost i automatizam. Benzotiazepini (diltiazem) – podjednako deluje na krvne sudove i na srce.

 

° ACE INHIBITORI: blokiraju konverziju angiotenzina I u angiotenzin II. Najviše se primenjuju za lečenje hipertenzije, kongestivne insuficijencije srca, kod poremećaja leve komore, kao prevencija kardiovaskularnih oboljenja, prevencija insuficijencije bubrega kod dijabetičara.

Predstavnici ove grupe lekova su: kaprotpril, enalapril, lizinopril, ramipril, perindopril, cilazapril, kvinapril...).

° ANTAGONISTI RECEPTORA ZA ANGIOTENZIN: ostvaruju slično dejstvo kao ACE inhibitori, ali imaju bolju podnošljivost (ne izazivaju suvi kašalj kod pacijenata). Glavni predstavnici su: losartan, valsartan, eprosartan, irbesartan, telmisartan...).

° VAZODILATATORI: dejstvo ovih lekova se sastoji u izazivanju venodilatacije sa smanjenjem centralnog venskog pritiska. Primenjuju se kod stabilne i nestabilne angine pektoris, kod akutne srčane insuficijencije. Glavni predstavnici su: gliceriltrinitrat, izosorbid - dinitrat, izosorbid – 5 – mononitrat...

...

LEKOVI U KARDIOLOGIJI

 

▪ ANTIHIPERTENZIVI

° DIURETICI

Tiazidni diuretici: dejstvo ovih lekova je na nivou distalnih tubula tako što blokiraju NaCl kotransport, što dovodi do natriureze i povećanog izlučivanja tečnosti (hidrohlortiazid, hlortiazid, indapamid).

Diuretici Henleove petlje: deluju brzo i snažno. Najčešća primena je kod hipertoničara sa smanjenom glomerularnom filtracijom (furosemid, bumetanid).

Diuretici koji štede kalijum: dejstvo im je na nivou sabirnih kanalića nefrona, čime blokiraju kanale za reapsorpciju natrijuma (triamteren, amilorid, spironolakton, eplerenon).

 

° ADRENERGIČKI INHIBITORI

β ANTAGONISTI su lekovi koji se primenjuju kod rzličitih bolesti: hipertenzija, prevencija infarkta miokarda, angina pektoris, aritmije, kongestivna srčana insuficijencija.

Podela β blokatora:

Kardioselektivni β blokatori : dejstvo ostvaruju predominantno na β₁ receptore u srcu, bezbedniji su u odnosu na neselektivne antagoniste (β₁ i β₂).

Predstavnici ove grupe lekova su: atenolol, bisoprolol, metoprolol...

Neselektivni β blokatori: deluju na različite organe i sisteme (propranolol).

Β blokatori sa vazodilatatornim dejstvom (karvedilol, labetalol) – neselektivni beta blokatori i blokiraju alfa receptora.

α ANTAGONISTI: predstavljaju dopunske lekove za lečenje hipertenzije i terapiju kod benigne hipertrofije prostate (doksazosin, terazosin, urapidil).

 

° BLOKATORI KANALA ZA KALCIJUM: dejstvo ove grupe lekova se sastoji u blokiranju ulaska jona kalcijuma kroz kalcijumske kanale. Najčešća primena je kod hipertenzije, aritmija, profilakse angine pektoris.

Podela Ca antagonista:

Dihidropiridini (amlodipin, nifedipin...) – efikasni su kod starijih pacijenata sa izolovanom sistolnom hipertenzijom.

Fenilalkilamini (verapamil) – smanjuje kontraktilnost, usporava sprovodljivost i automatizam. Benzotiazepini (diltiazem) – podjednako deluje na krvne sudove i na srce.

 

° ACE INHIBITORI: blokiraju konverziju angiotenzina I u angiotenzin II. Najviše se primenjuju za lečenje hipertenzije, kongestivne insuficijencije srca, kod poremećaja leve komore, kao prevencija kardiovaskularnih oboljenja, prevencija insuficijencije bubrega kod dijabetičara.

Predstavnici ove grupe lekova su: kaprotpril, enalapril, lizinopril, ramipril, perindopril, cilazapril, kvinapril...).

° ANTAGONISTI RECEPTORA ZA ANGIOTENZIN: ostvaruju slično dejstvo kao ACE inhibitori, ali imaju bolju podnošljivost (ne izazivaju suvi kašalj kod pacijenata). Glavni predstavnici su: losartan, valsartan, eprosartan, irbesartan, telmisartan...).

° VAZODILATATORI: dejstvo ovih lekova se sastoji u izazivanju venodilatacije sa smanjenjem centralnog venskog pritiska. Primenjuju se kod stabilne i nestabilne angine pektoris, kod akutne srčane insuficijencije. Glavni predstavnici su: gliceriltrinitrat, izosorbid - dinitrat, izosorbid – 5 – mononitrat...