Lekovi u pulmologiji Alternativna medicina Aromaterapija
AROMATERAPIJA
ČUDESNA MOĆ MIRISNIH I LEKOVITIH BILJAKA
Jedna narodna izreka kaže: "Duša dobrih ljudi miriše na bosiljak".
Čovek je tokom celog svog života stalno okružen mirisima. Nema osobe, koja se ne seća mirisa lavande i sapuna, koji se širio iz ormana naših baka, ili mirisa soba u seoskim kućama,čiji je karakterističan miris bio rezultat dunja poređanih na ormanu. Ovi mirisi mogu da ostanu toliko živi u sećanjima ljudi tokom više godina, da kada oni dođu u pozne godine nepogrešivo mogu da se sete svih situacija, kada su osetili neki od prijatnih ili neprijatnih mirisa. Neobična je činjenica da dok svaka boja (bela, crna crvena, žuta..) i svaki ukus (kiselo, slatko, slano,ljuto,gorko) imaju svoje nazive, to se ne može reći i za mirise. Kako bi se opisao neki miris on se uglavnom upoređuje sa mirisima nekih biljaka, stvari, jela, kao npr. sa mirisima: ljubičice, svežeg hleba, ruže, tamjana, izduvnih gasova itd. Mirisi imaju važnu ulogu u svakodnevnom životu,od stimulacije apetita do upozorenja na opasnost ili detekcije bolesti (gangrena,stomačni problemi,dijabetes...). Oni utiču na raspoloženje te asociraju na prošla iskustva, pa ih karakterišemo kao mirise koji nam se sviđaju, ne sviđaju ili smo prema njima ravnodušni. Uticaj mirisa na čovekovo psihičko i fizičko zdravlje odavno je poznato u medicini,psihologiji i kozmetici. U aromaterapiji se taj uticaj povezuje sa lekovitim svojstvima eteričnih ulja,pomoću kojih se možete opuštati,izbeći određene bolesti,pa čak i pospešiti ozdravljenje. Aromaterapija je prema Pravilniku o tradicionalnoj medicini Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 119/2007) ozvaničena i priznata kao grana tradicionalne medicine. Aromaterapija je holistička nauka.Holizam znači prihvatiti čoveka kao celinu, sa svim organskim sistemima koji funkcionišu kao celina sa mislima, emocijama i duhovnim napretkom čoveka.
Po definiciji AROMATERAPIJA je kontrolisano korišćenje eteričnih ulja, kako bi se unapredilo i uravnotežilo stanje tela, uma i duha. Upotrebom eteričnih ulja vraćamo se prirodi i njenim izvorima. Možemo je koristiti u svom domu,na poslu,na odmoru, na putu,u sportu,u kulinarstvu,u gotovo svim područjima našeg života.Ona oplemenjuje i opušta naše fizičko telo,bistri um,smiruje emocije i još mnogo toga.A sve to preko malenih,suptilnih ali izuzetno snažnih i moćnih kapljica eteričnih ulja koja,kada jednom zamirišu u našem životu, poželimo da tu zauvek i ostanu. “Put do zdravlja osigurava svakodnevna aromatska kupka i masaža mirisnim uljima”, napisao je grčki lekar Hipokrat 400. godine pre naše ere. Esencijalna (eterična,etarska – kako se još nazivaju) ulja su najdragoceniji deo biljke koji nalazimo u laticama, lišću,cvetu,kori,plodu,korenu.Često se može čuti i da ih nazivaju dušom ili životnim sokom biljaka u kome je skrivena snaga mirisa i lekovita moć biljaka.Zbog svojstva da reše različite tegobe svet eteričnih ulja posato je pravi izazov za aromaterapute, lekare, farmaceute....
PROŠLOST NAM PRIČA........ Počeci aromaterapije gube se u izmaglici davnih vremena u kojima su drevni iscelitelji praktikovali svoja znanja iz prirodne medicine koja nigde nisu zabeležena. Istorija upotrebe aromatičnih biljaka i koreni ovog prelepog slojevitog umeća lečenja sežu u daleku prošlost, među stare civilizacije. Biljke su igrale važnu ulogu u mnogim kulturama prilikom lečenja različitih bolesti, a cvetni mirisi korišćeni su za oplemenjivanje duha i tela, za privlačenje partnera i uspostavljanje psihofizičke ravnoteže. Prve pisane podatke o upotrebi eteričnih ulja nalazimo u Egiptu. Egipćani su koristili eterična ulja za balzamovanje, u medicinske svrhe, za negu tela i u raznim verskim obredima. Naročito su bila cenjena ulja kedra, mire i tamjana. Mnogi papirusi i reljefi, pronađeni u egipatskim hramovima, pokazuju da su Egipćani još pre 6000 godina upotrebljavali eterična ulja biljaka. Da bi odvojili ulje, usitnjeno bilje prelivali su vrućom vodom, a nakon presovanja, ceđenja i taloženja s površine vode sakupljali su ulje. Dobijena mirisna ulja upotrebljavali su za mirisanje tela i odeće, za masažu posle kupanja, za čuvanje i aromatiziranje hrane i napitaka, te za lečenje i balzamovanje. Kada je 1922. godine otvorena Tutankamonova grobnica, još se uvek osećao miris biljnih ulja. Osim kedra učestalo se koristilo ulje sandala, tamjana i čempresa u svetim obredima te u svrhu dezinfekcije prostora- “kako bi vazduh postao čist”. Poznato je da su za vreme zaraze kugom u srednjem veku ljudi pročišćavali prostor i štitili se od zaraze paljenjem ruzmarinovih grančica. Hipokrat.otac zapadne medicine,pre više od 2000 godina suzbijao je epidemiju kolere u Atini tako što je na više mesta u gradu palio aromatične trave. Jevreji,koji su dobar deo svoje rane istorije proveli kao egipatsko roblje,po oslobođenju su proširili umetnost pravljenja i korišćenja eteričnih ulja na ostale delove Evrope. I u najstarijoj i najčitanijoj knjizi na svetu, Bibliji,navodi se izvanredna snaga kapi mirisa eteričnog bilja za koje je Mojsije dobio recept od Boga: ”Još reče Gospod Mojsiju govoreći: Uzmi mirisa najboljih: smirne najčistije pet stotina sikala i cimeta mirisavog pola toliko, dvesta pedeset, i iđirota takođe dvesta pedeset, I kasije pet stotina merom svetom, i ulja maslinovog jedan in. I od toga načini ulje za sveto pomazanje, ulje najbolje veštinom apotekarskom; to da bude ulje svetog pomazanja.” (2.Mojsijeva 30,23-25)
Dobro je poznato da su na dan Isusovog rođenje u Vitlejem došla tri mudraca. U Novom zavetu čitamo: “I ušavši u kuću, videše dete s Marijom materom Njegovom, i padoše i pokloniše Mu se; pa otvoriše dare svoje i darivaše Ga: zlatom, i tamjanom, i smirnom.”Matej 2,11. U Vavilonu su se eterična ulja dodavala u građevinski materijal prilikom gradnje hramova i na taj način su vršili dezinfekciju prostora hramova. Upotrebljavali su ulja limuna,kedra,mirte i cimeta,koja su poznata po svojim antiseptičkim svojstvima i na taj način dezinfikovali prostorije hrama. Jedna sumerska pločica ispisana klinastim pismom (oko 3000.g.pre n.e.) opisuje način upotrebe biljnih lekova među kojima su mirta,tamjan i smole. Smatra se da su i stare kineske civilizacije koristile neki oblik eteričnih ulja istovremeno kad i Egipćani. “Knjiga lekovitog bilja” Shen Nunga je najstariji sačuvan medicinski priručnik u Kini, a koji datira od oko 2700. g. pr. n. e. Osim što sadrži informacije o više od 300 mirisnih biljaka, u priručniku se opisuje paljenje mirisnih štapića kao način lečenja, a što se primenjuje i danas.
Indijska ajurvedska medicina (deo tradicionalne indijske medicine koji potiče iz 1800. g. pr. n . e.) i tretmani poznati su po upotrebi isključivo biljnih preparata u svrhu lečenja,podmlađivanja i masaže. Vede,dokumenti na kojima se temelji ajurvedska medicina,spominju više od 700 različitih preparata kao što su cimet,đumbir,sandal i mirta,te propisuju upotrebu parfema i eteričnih ulja u određene terapeutske svrhe. Grci su preuzeli znanje o eteričnim uljima od Egipćana, a Rimljani od Grka.Grčki lekar Teofrast napisao je pre više od 2000 godina raspravu o mirisu i njegovom lekovitom delovanju. Opisao je delovanje ekstrakata cveća koji prodiru u kožu i ulaze u krvotok. Njegova rasprava bila je medicinski priručnik koji se koristio sledećih 1200 godina, a mnogi recepti i danas se koriste u aromaterapiji. Arapi su poznati po izradi mirisa i parfema.U Arabiji je tehnika destilacije usavršena, a metoda izvlačenja biljnog ekstrakta parenjem još je uvek najdelotvornija za očuvanje mirisa biljke i njenih lekovitih svojstava (u 11. veku arapski lekar i hemičar Avicena počeo je destilovati egzotične i složene ekstrakte te je prvi destilovao nadaleko poznato ružino ulje).
Rimljani su izuzetno cenili ružino ulje i vodicu,koje su koristili kao miris,aromu za vino i lek protiv mamurluka. Padom Rimskog carstva mnoga znanja o upotrebi eteričnih ulja i biljaka su se izgubila. Početkom Krstaških ratova i povratkom vitezova Templara s arapskog poluostrva veština destilacije eteričnih ulja preneta je u Evropu,te su ponovno počela dolaziti eterična ulja, mirisi i začini. Postali su čak toliko cenjeni da su služili i kao sredstvo plaćanja (eterična ulja nošena karavanima sa svilom i začinima dostizala su basnoslovne cene, što ne čudi ako znamo da u jednoj bočici eteričnog ulja ponekad stanu tone destilovanih cvetova ili listova). Razvojem industrije i hemijskih preparata eterična ulja i aromatične biljke gube na značaju, ali na sreću, to se sve više menja i ljudi sve više prepoznaju vrednosti biljaka i biljnih preparata. Povratak eteričnih ulja u medicinu Zapada podstakao je početkom 20. veka francuski hemičar Rene Moris Gatefose, a koji se smatra začetnikom aromaterapije.
U Drugom svetskom ratu Gatefose je eksperimentisao sa eteričnim uljima na ranjenim vojnicima. U to vreme najčešće upotrebljavani antiseptik bio je fenol, a Gatefose je svojim radom želeo dokazati da su eterična ulja bolja od hemijskih antiseptičkih sredstava. Nakon što je radeći u svojoj laboratoriji doživeo eksploziju prilikom koje je opekao ruku, rastreseno je ozleđenu ruku gurnuo u najbližu tečnost, a to je bila posuda puna eteričnog ulja lavande. Začudio se kada mu se bol ublažila, a opekotina zarasla mnogo brže nego što je očekivao, čak nije ostao ni ožiljak. Sledeći to otkriće, tokom rata primenjivao je eterična ulja u lečenju ranjenika i ustanovio da pospešuju zarastanje rana.Gatefose je svoja dalja ispitivanja terapeutskih svojstava eteričnih ulja opisao u knjizi „Aromaterapija“ izdatoj 1937.god. Njegovi eksperimenti pokazali su da su eterična ulja,a posebno lavandino, delotvornija od hemisjkih antiseptika i da pomažu pri otklanjanju odumrlog tkiva. Daljoj popularizaciji ove nauke doprineo je francuski lekar dr Žan Valne izdavši 1964. god. knjigu „Aromaterapija – lečenje bolesti biljnim ekstraktima“,nakon što je kao vojni hirurg skupio mnogo vrednih podataka o lečenju rana i dezinfekcionom delovanju eteričnih ulja.
Po završetku Drugog svetskog rata duž Evrope počinju istraživanja o delovanju eteričnih ulja na ljudski organizam, a pojavljuju se i prve knjige o upotrebi eteričnih ulja u medicini. Francuska biohemičarka i učenica spomenutog Gatefosa, Margaret Mori, prepoznala je snagu eteričnih ulja u nezi kože te razvila tehniku nanošenja ulja na kožu putem masaže i formule koje danas obično povezujemo s aromaterapijom.Maragret Mori je u Londonu otvorila kliniku za aromaterapiju jer je verovala da eterična ulja mogu pomoći kod mnogih bolesti, a zatim je otvorila i koledž „Širli Prajs internešenel koledž aromaterapije“. U Francuskoj su se novom naukom počeli baviti farmaceuti i lekari (1978. g. dr. Paul Balaiche objavljuje studiju o kliničkoj upotrebi eteričnih ulja u lečenju infekcijskih i degenerativnih bolesti), pa se stvorio pravac u medicini koji određene bolesti leči oralnim unošenjem eteričnih ulja u organizam (francuska škola aromaterapije).
Na zapadu je aromaterapija doživela procvat pre 35 godina. Princ Čarls (prestolonaslednik Velike Britanije), veliki pobornik ove terapije, uverio je britansku vladu da je uvrsti u sastavni deo zdravstvene zaštite. Tu su se eteričnim uljem više bavili pomoćni medicinski kadrovi – medicinske sestre i negovateljice, pa je tako nastala aromamasaža i drugi načini unošenja eteričnih ulja u organizam (anglosaksonska škola aromaterapije).
Lečenje i nega aromaterapijom danas je rasprostranjena u gotovo svim državama savremenog sveta, kao način unapređenja zdravlja, ublažavanja svakodnevnih tegoba,ulepšavanja i negovanja, održavanja dobre fizičke i psihičke kondicije. Aromaterapija pomalo počinje da dolazi do izražaja i kod nas.Donedavno,eterična ulja najčešće su se koristila u mirisnim lampicama,danas se sve više sprovode i aromaterapeutske masaže koje rezultiraju fizičkim i mentalnim opuštanjem,a pomažu i kod mnogih zdravstvenih problema.Za upotrebu ovih ulja važno je poznavati aromaterapiju. Većina ljudi aromaterapiju percipira u vidu masaže i inhalacije mirišljavih ulja, no malo ljudi zna da postoji više od 400 vrsta eteričnih ulja koja se mogu primenjivati na razne načine. Masaža i inhalacija su vrlo korisni, no ne i jedini načini primene esencijalnih ulja. Naprimer, kombinacija ulja palmarose, čajevca, niaulija cineol, eukaliptusa polibraktea kripton i lista cimetovca spremljena u obliku vaginaleta (od strane stručnog aromaterapeuta) vrlo je efikasna kod infekcija humanim papiloma virusom (HPV). Eterična su ulja delotvorna i kod gljivičnih oboljenja. Spravljena u vidu kapsula, mogu se primenjivati oralnim putem za čitav niz poremećaja i bolesti. Naravno, neophodno je strogo pratiti uputstva stručnog aromaterapeuta, koji pri izradi treba koristiti čista i usko hemotipizirana eterična ulja. Uprkos neospornom učinku na zdravlje aromaterapija slabo dobija priznanje službene medicine. Jedan od razloga tome jeste nepoznavanje materije i pojednostavljen pristup (aromaterapijom se naziva gotovo sve što uključuje eterična ulja, njome se bavi cela vojska neadekvatno edukovanih osoba, aromaterapija se nudi gotovo u svakom salonu za negu tela, prodaju se ulja lošeg kvaliteta…).
SNAGA SIĆUŠNIH KAPLJICA
Eterična ulja su u biljkama zastupljena u vrlo malim količinama. Ona se nalaze minijaturnim žlezdama u jednom ili u više biljnih delova (cvetovima, lišću, grančicama, stabljici, plodovima, drvetu,korenu,kori) i to u obliku sićušnih kapljica koje štite biljku od bolesti i parazita i pročišćavaju vazduh oko nje.Takođe, eterična ulja u biljci privlače određene insekte koji oprašuju biljku. Ponekad se čak eterična ulja ponašaju kao prirodna sredstva za uništavanje korova stvarajući oko korena aromatične biljke područje na kojem ne može da raste određena vrsta biljaka koja ugrožava vrstu „domaćina“.
Etarska ulja su,dakle,koncentrovani vitalni ekstrakti aromatičnog bilja.To je isparljiva mešavina koja se dobija najčešće destilacijom vodenom parom ili hladnim cedjenjem celih biljaka, biljnih delova (cvetova,lista,ploda, korena,kore) ili smola. Velike količine bilja potrebne su da bi se dobile male količine ulja. Da bi se dobilo samo 100 ml eteričnog ulja, potrebno je oko 15 kg ploda kleke ili 25 kg cveta kamilice ili 40 kg timijana ili 460 kg ružinih latica ili 600 kg cveta narandže ili 350.000 cvetova jasmina ili 1,5 tona lista matičnjaka itd...
Eterična ulja ustvari nisu “ulja” (iako njihovo ime to sugeriše), jer su to nemasne tečnosti,ona su više poput vode. Najčešće su providna i bistra, ali neka eterična ulja su žute ili smeđe boje, kao pačuli, neroli ili bergamot. Najzagonetnije i istovremeno najvažnije svojstvo eteričnih ulja leži u njihovom izuzetno složenom sastavu,jer većina njih sadrži više od nekoliko stotina sastojaka. Uprkos značajnom napretku savremene farmacije gotovo da ne postoji nijedno eterično ulje za koje bi se moglo reći da je njegov sastav do kraja poznat, jer naučnici stalno pronalaze nove sastojke.Sastav ovih esencijalnih ulja je veoma kompleksan. Sadrže stotine sastojaka, kao što su terpeni, alkoholi, aldehidi i estri. Upravo taj složeni sastav objašnjava njihova raznovrsna terapijska dejstva na čoveka.Zato eterično ulje jedne biljke u aromaterapiji može pomoći u tretiranju više poremećaja. Nema eteričnog ulja koje deluje samo na jednu bolest ili na jedan tip tegoba. Najbolji primer za to je lavandino ulje,koje pored toga što je antiseptik,ublažuje stanje depresije i umora,poboljšava raspoloženje i pomaže pri otklanjanju glavobolja i migrena. Iako su eterična ulja nemasni ekstrakti biljaka, ne rastvaraju se u vodi (da bi se pomešala s vodom treba upotrebiti prirodni emulgator, a to može biti: med,sojin lecitin,slatku pavlaku...).
Eterična ulja su slabo rastvorljiva u sirćetu, prilično dobro u alkoholu, a sjajno se mešaju sa biljim uljima (maslinovo,bademovo,suncokretovo,susamovo,lešnikovo,arganovo,jojobino...),mastima (ši buter,kokosovo ulje..), voskovima. Uljne mešavine treba, kao i čista eterična ulja, držati na hladnom i tamnom mestu (veoma su osetljiva na spoljašnje uticaje) u dobro zatvorenim tamnim, staklenim bočicama. Velika potražnja za eteričnim uljima dovodi do toga da su ova ulja često razblažena nekim biljnim uljem ili „dopunjena“ sintetičkim dodacima što možda i može da posluži u kulinarstvu ili industriji parfema, ali aromaterapija zahteva samo najbolja i visokokvalitetna eterična ulja, iz strogo kontrolisanog uzgoja i dobijanja. Ako želimo da proverimo da li smo uistinu kupili čisto eterično ulje, nekoliko kapi ulja treba umešati u malo alkohola. Ako eterično ulje sadrži i biljno ulje, ono će isplivati na površinu.
ETERIČNA ULJA ČUDESNOG DELOVANJA
U aromaterapiji eterična ulja se najčešće unose u organizam na dva načina:udisanjem i kroz kožu (ostale načine primene:oralna,u obliku supozitorija i vagitorija - može odrediti i voditi isključivo profesinalni,sertifikovani aromaterapeut). Eterična ulja svojim mirisom deluju na čovekovo fizičko zdravlje,raspoloženje i emocije. U organizam ulaze kroz kožu masažom i kroz pluća udisanjem.Na oba načina dolaze u krvotok i dalje do ćelija. Tako se koriste u mešavinama za inhalaciju,kupkama,mešvinama za masažu,prilikom nege lica i tela,za lokalno utrljavanje i u kompresama.Kada se eterična ulja primenjuju kroz masažu,smatra se kako mali molekuli eteričnih ulja prolaze kroz folikule dlake,koje sadrže sebum (masni sastojak relativno srodan eteričnim uljima). Odatle se eterična ulja difuzijom prenose u krvotok,dospevaju u limfu i međućelijsku tečnost,te do ostalih delova tela.Aromatični molekuli lako i jednostavno se kroz kožu apsorbuju u krvotok,a brzina apsorpcije zavisi od vrste eteričnog ulja. Drugi način ulaska eteričnih ulja u organizam je kroz pluća udisanjem.Kada se udahne,aromaitčni molekuli eteričnih ulja dospevaju u pluća, odakle putem malenih vazdušnih „komora“ – alveola ulaze u okolne krvne sudove i na kraju do sistemske cirkulacije,odakle sprovode svoje lekovito delovanje. Osim toga ,prilikom mirisanja eteričnih ulja,putem receptora u nosu informacija koju nosi miris direktno odlazi u mozak (limbički sistem). Miris deluje najbrže! Ulja najbrže deluju kad se unose u organizam inhalacijom. Stručnjaci su sproveli istraživanja uz pomoć elektroencefalograma, u kojima su dobrovoljci udisali eterična ulja, a uređaj je pokazivao koji je deo mozga bio aktiviran i kojom brzinom.
Pokazalo se da je od trenutka udisanja mirisa mozak reagovao u roku od četiri sekunde. Mirisi zaobilaze neokorteks - svesni mozak - i utiču direktno na naš lumbalni sastav i hipotalamus, gde aktiviraju neuronske receptore i utiču na naše raspoloženje i osećaje. Tajna uspeha je u tome što je centar za mirise u mozgu povezan s delom koji reguliše naše ponašanje i raspoloženje. Mirisi koji nas okružuju ne utiču samo na naše raspoloženje, već i na radnu sposobnost.Hiljade mirisnih nervnih ćelija u nosnoj šupljini brzo prenose mirisne molekule u mozak. Upravo zbog toga od intenzivnih mirisa nas može ponekad zaboleti glava.Zahvaljujući velikom broju receptora, njih nekoliko hiljada, čulo mirisa je vrlo osetljivo, čak 10 000 puta više nego čulo ukusa. Ali njegova funkcija nije samo registrovanje mirisa, ono može da utiče i na naše telesno i mentalno zdravlje. Aromaterapeuti smatraju da je ceo organizam snabdeven lekovitim sastojcima iz eteričnih ulja nakon samo 20 minuta primene.
Ulja najbrže deluju kad se unose u organizam inhalacijom.
Naučnici sa Univerziteta Nortvestern nastojalli su da utvrde kako na spavanje utiču prijatni mirisi lekovitih biljaka, voća i cveća.Ispitanici koji su imali problema sa snom i noćnim morama dobili su zadatak da spavaju u mirišljavoj prostoriji, a druga grupa je spavala u sobi bez mirisa. Rezultat je da su oni koji su proveli “mirisnu” noć znatno mirnije spavali, a naučnici smatraju da je to zato što ih prijatne arome asociraju na lepe trenutke. Istraživanja su dokazala da pomoću aromaterapijskih metoda eterična ulja vrlo brzo prodiru u vensko-arterijski sistem putem kojeg se njihove čestice šire po čitavom organizmu. Kada se jednom nađu u organizmu, eterična ulja mu vraćaju harmoniju i povoljno deluju na sisteme i organe kojima je poremećena funkcionalna ravnoteža.
Danas se u aromaterapiji koristi oko 250 raspoloživih eteričnih ulja. Najčešće se koristi mešavina od dva, tri ili četiri eterična ulja, a koja se odabiraju zavisno o osobi i zdravstvenim tegobama. Zahvaljujući eteričnim uljima, koja pored antiseptičkog,antibakterijskog, protivgljivičnog i antivirusnog dejstva mogu imati razna druga dejstva, kao što su antialergijsko, antiseboroično, antizapaljensko, adstrigentno, antireumatsko, vazokonstriktivno, diuretičko, imunostimulativno, (stimulišu proizvodnju belih krvnih zrnaca),tonično,podstiču izbacivanje štenih materija iz organizma i dr., aromaterapijski preparati imaju široku primenu u medicini,dermatologiji i kozmetici. Eterična ulja,dakle,nisu „samo“ mirisi - ona imaju svoje aktivne sastojke, indikacije, kontraindikacije i nuspojave tako da je potreban oprez pri njihovom korišćenju. Pri kupovini treba pripaziti na kvalitet ulja i raspitati se koja su to eterična ulja na tržištu aromaterapijskog kvaliteta. Tek kada je kriterijum kvaliteta zadovoljen, aromaterapiju možemo početi smatrati jednom od metoda prirodnog isceljivanja, izuzetno delotvornog i lako prihvatljivog.
KORIŠĆENJE ETERIČNIH ULJA
U ajurvedi, staroj indijskoj metodi lečenja, smatra se da prijatni mirisi aromatičnih ulja, koja možete da dodate u kupke ili da utrljate u kožu, pomažu da ublažite bol, ojačate imunitet, otklonite umor, ali i da se opustite i oslobodite stresa. Izaberite onu metodu pimene koja vama najviše odgovara. Glavni kriterijum kod izbora ulja i pripreme mešavine za olakšanje tegoba,relaksiranje ili stimulaciju je da osoba kojoj je to namenjeno prihvati miris određenih eteričnih ulja. Postoji više vrsta ulja sa istim ili sličnim terapijskim svojstvima, pa nije teško napraviti mešavinu koja će vam prijatno mirisati i usput vam pomoći kod zdravstvenih tegoba. Eterična ulja se, osim ulja lavande, nikada ne stavljaju na kožu nerazređena. Nerazređena ulja mogu nadražiti kožu i izazvati alergiju, a kod otvorenih rana može doći do ozbiljnih komplikacija. Uz dobru informaciju i korišćenje prema pravilnim uputstvima, laici mogu koristiti eterična ulja svakodnevno u aromalampicama, kao sredstva za negu kože, sredstva za mašažu, kupku i kao ekološka i vrlo delotvorna sredstva za čišćenje. Postoji nekoliko načina na koje možete da koristite eterična ulja:
KUPKA – otklanja bolove u mišićima, probleme s cirkulacijom, umor i nesanicu,pomaže kod istegnuća tetiva,deluje umirujuće ili stimulišuće u zavisnosti od upotrebljenih eteričnih ulja. Kupkom u koju dodamo oko 20 kapi ulja postižemo kombinovani učinak inhalacije i apsorpcije kroz kožu. Pošto se eterična ulja ne rastvaraju u vodi nemojte ih sipati direktno u vodu, već ih prvo pomešajte sa emulgatorom: medom,sojinom pavlakom (koja je zbog prirodnog emulgatora sojinog lecitina najbolje sredstvo za disperziju etarskih ulja u vodi) ili slatkom pavlakom. Oko 20 kapi eteričnih ulja pomešati s pola decilitra nekog od navedenih emulgatora,dodati u kadu tek kada je ona napunjena vodom,jer će u suprotnom ulja ispariti s parom. Uronjeni u kadi ostanite najmanje 15 minuta. Po želji u vodi rastopite šaku čiste morske soli (izvlači toksine iz kože,čisti i hrani mineralima organizam). Za suvu kožu (ili ako se u kupku dodaje morska so koja lagano isušuje kožu) dobro je u mešavinu eteričnih ulja i emulgatora dodati 1-2 kašičice nekog hladno cedjenog biljnog ulja koje će negovati kožu (maslinovo, bademovo, suncokretovo, susamovo, lešnikovo, arganovo, jojobino...).
MASAŽA – najdelotvornija i najbrža metoda, jer ulje prodire direktno u kožu i u dodiru s nervnim završecima izaziva trenutnu reakciju nervnog sistema. Masažom i utrljavanjem u kožu omogućujemo da se ulja apsorbuju u telo i na takav način deluju na uzrok bolesti. Za jednu upotrebu za jednu osobu dovoljno je 10-15 kapi jednog eteričnog ulja ili mešavine nekoliko ulja, razređenih u nosećem ulju za masažu (bademovo, ulje koštica grožđa, lešnikovo, susamovo, nevenovo....) ili u alkoholu i vodi za inhalaciju, obloge i sl.
Željenu mešavinu ćemo najlakše pripremiti ako uzmemo praznu bočicu, sipamo 20 ml (za muškarce 30 ml) nosećeg ulja ili mešavine više nabrojanih vrsta osnovnog ulja (npr.bademovo,nevenovo...) pa zatim nakapamo 10 do 15 kapi odgovarajućeg eteričnog ulja (može jedna, a najviše pet vrsta eteričnih ulja). Preporučena doza za lice je 1-3%, a za telo 2-5% u osnovnom ulju, što znači da na 100 ml osnovnog ulja dolazi 2-5 ml eteričnog ulja ( 1 ml eteričnog ulja sadrži oko 20 kapi,odnosno 1 kap eteričnog ulja daje 0,5%). Nemojte mešati više od pet vrsta eteričnih ulja. Sve preko toga nema terapijski značaj!
Najbolja kombinacija je dva do tri eterična ulja različite isparljivosti, naprimer: limun, lavanda i kleka za stimulaciju raspoloženja i rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem ili bosiljak, kleka i sandal za smirenje
INHALACIJA – deluje neposredno na nervni sistem kroz osećaj mirisa. Inhalacije prvenstveno pomažu kod respiratornih tegoba, prehlade, gripe, upale sinusa, visoke temperature,kašlja,zapušenog nosa,glavobolje. Udisanje eteričnih ulja preporučije se i za otklanjanje mučnina, ali i protiv nervoze,depresije i anksioznosti.Postoje dve vrste inhalacija: suva i vlažna
Suva inhalacija
Ovo je praktična i sasvim jednostavna primena eteričnih ulja. Ponekad je za rešavanje respiratornih tegoba dovoljno udahnuti 2-3 kapi eteričnog ulja sa maramice (npr.eterično ulje eukaliptusa nakapate na malu kompresu od gaze, stavite je u ruku, približite nosu i par puta duboko udahnete). Kod tegoba gornjih disajnih puteva uljna mešavina se može lokalno utrljavati u područje čela, slepoočnica i potiljačnog dela vrata, a pravi se na sledeći način: u 30 ml biljnog ulja,npr.bademovo ulje, ukapa se najviše 60 kapi odgovarajućeg eteričnog ulja (npr.eukaliptusa - eukaliptus radiate. Kod dece i ljudi osetljive kože koristite duplo manju dozu, odnosno najviše 30 kapi na 30 ml baznog ulja. Ulje se ne sme nanositi na obraze, ispod očiju te na prednju stranu vrata jer može doći do iritacije kože.Ovakvu uljnu mešavinu možete primenjivati i dva puta dnevno u tankom sloju i na gornji deo leđa i prsa (izbegavajući područja bradavica). Lokalno utrljavanje se može koristiti s inhalacijama.
Vlažna inhalacija
Ova inhalacija ima puno jače delovanje na prohodnost disajnih puteva..
Od eteričnih ulja preporučaju se: rimska ili divlja kamilica, timijan, eukaliptus, čajevac,kadulja, bor, mirta… Pola litra ključale vode uliti u inhalator (ili sipati u posudu). Kapnuti jednu kap etarskog ulja (npr. Eucalyptus globulus), glavu pokriti peškirom kako bi se što bolje ‘uhvatila’ para i udisati paru jedan minut, zatim kapnuti još jednu kap ulja i udisati još jedan minut. Oči treba držati zatvorene! Na taj način (1 kap eteričnog ulja, 1 minut inhalacije) inhalirajte do 5 kapi (dakle,ukupno 5 minuta inhalacije).Ponavljati inhaliranje 2-3 puta dnevno tokom kraćeg razdoblja. Ukoliko posedujete kompresorski ili ultrazvučni inhalator na struju u rezervoar stavite 5-10 mL fiziološkog rastvora i JEDNU kap eteričnog ulja. Inhalirajte zavisno od mesta infekcije (na nos ili na usta). Inhalator nakon upotrebe dobro obrišite. Koristite dva do tri puta dnevno do poboljšanja stanja. Vlažna inhalacija nije preporučljiva osobama koje boluju od astme niti u periodu bronhitičnog napada.
Aromalampa
Nakapati na vodu u lampici sveukupno oko 12 kapi eteričnih ulja. Bolje je ne mešati više od tri različite vrste ulja. Maksimalno se koristi do 5 različitih etarskih ulja zajedno.U aromaterapiji se uvek vodimo pravilom MANJE JE VIŠE! Osim aromalampice mogu se koristiti i difuzeri za eterična ulja. Njihova je prednost što se ulja ne greju već se hladna i nepromenjena raspršuju u prostor. Koristan način za raspršivanje eteričnih ulja je da se nakapaju u bočicu koja ima prskalicu. Osvežavanje vazduha eteričnim uljima je izuzetno delotvoran način za suzbijanje različitih masovnih infekcija, u kućnoj upotrebi, kao i na javnim mestima. Eterična ulja se prvo razrede u alkoholu (na kašiku alkohola sipajte 10-20 kapi ulja), pa ovu mešavinu ubacite u 100 ml tople vode. Pre raspršivanja dobro promućkajte. Raspršite je pomoću bočice sa pumpicom. Isto tako,kada je čovek uznemiren i zabrinut mnogo bezbednije deluju eterična ulja kamilice, nane, kedra, tamjana, lavande, kleke, sandalovine ili mandarine nego šaka lekova za smirenje.
KOMPRESE (obloge)
Aromatične komprese (obloge) mogu ublažiti problem sa kožom, bolove u mišićima i zglobovima,uganuća,otoke... Eterično ulje (5–10 kapi ) prvo razredite u kašičici alkohola, pa dodajte u 100 ml vode. U mešavinu umočite gazu ili peškir i stavite na kožu. Prekrijte suvim peškirom i držite od ½ časa do 1 sat. Obloge za reumatske bolove, bolove u mišićima, starija uganuća,bolne menstruacije, upalu bešike i nerava kao i za iritiranu kožu treba da budu onoliko tople koliko možete da podnesete, dok za sveža uganuća, opekotine, otoke i glavobolju primenjujte hladne obloge.
ISPIRANJE GRLA
Ispiranje usta i grla primenjujemo kada želimo da ublažimo upalu sluzokože usne šupljine i grla. U čašu vode dodajte 3-5 kapi eteričnog ulja i dobro izmešajte. Pošto se ulja ne razređuju vodom, možete prvo da ih nakapate u kašičicu alkohola (ili meda) i zatim sipate u vodu. Ovom mešavinom ispirajte usta i grlo.
UMESTO ZAKLJUČKA:
Malo je onih koji se raduju onome što nam sledi - tmurnim danima, jakim vetrovima,snežnom prekrivaču,zaleđenim ulicama.... Malo je onih koji su imuni na loše vreme, s obzirom na to da je naučno dokazano da se hormon sreće, serotonin, manje luči kada nema sunca. Ipak, ne očajavajte: za dobro raspoloženje koje će vam obnoviti energiju dovoljno je da jednom nedeljno napravite mirisnu kupku od prirodnih sastojaka. Aromatična kupka na bazi morske soli ima čudesno dejstvo,intezivno deluje na telo, toksini se izlučuju, a mineralne materije upijaju. Napunite kadu toplom vodom, dodajte 3-4 kašike morske soli, 1 kašiku bademovog ulja u koju ste sipali 3 kapi eteričnog ulja limuna, 3 kapi eteričnog ulja eukaliptusa i 5 kapi eteričnog ulja lavande. Sve dobro promešajte kroz vodu, lezite i uživajte najmanje 20 minuta. Za potpuni doživljaj upalite mirišljave sveće, pod glavu stavite jastuk za kupanje i pripremite topli ogrtač u koji ćete se umotati posle kupke.
Možda će minuli vekovi, čudesno delovanje malenih,magičnih kapi eteričnih ulja i „uronjavanje“ u umeće aromaterapije probuditi potisnutog „alhemičara“ u vama i otovoriti vam mirišljavi svet za koji ćete poželeti da nikada ne nestane.