Psihijatrijska ordinacija Psihijatrija Lečenje alkoholizma Poremećaj raspoloženja Leskovac
ALKOHOLIZAM
Alkoholizam odlikuje prekomerno i redovno konzumiranje alkoholnih pića.
▫ Statistički podaci ukazuju da je veliki broj saobraćajnih nezgoda i ubistava nastao zbog zloupotrebe alkohola.
▫ Osoba postaje alkoholičar postepeno, prolazeći kroz različite faze: eksperimentalna, integrisano pijenje, prekomerno pijenje, zavisnost.
▪ Posledice zloupotrebe alkohola su različite:
▫ poremećaji zdravlja, života
▫ uništavanje i poremećaj porodičnih odnosa: nesposobnost brige o deci, razvodi, siromaštvo, kriminal, različite bolesti
▫ neefikasnost na poslu, odsustvovanje s posla, zloupotrebe, opasnost za ostale ljude u okolini
KLINIČKA SLIKA:
▪ Kod velikog broja alkoholičara nisu dramatično ispoljeni fizički simptomi, ali postoje oboljenja i simptomi koji mogu biti izazvani alkoholom i na koje treba obratiti pažnju pri pregledu:
▫ povišen krvni pritisak, kardiomiopatija
▫ ezofagitis, gastritis, pankreatitis, hepatitis, ciroza, krvarenja iz digestivnog trakta
▫ trombocitopenija, nedostatak folata, leukopenija, makrocitoza
▫ frakture, nekroza kosti
▫ delirijum tremens, nesvestice, epileptični napadi, neuropatija, miopatija, cereberalna degeneracija, konfuzija, koma..
▫ amenoreja, sterilitet, atrofija testisa, ginekomastija
POSTAVLJANJE DIJAGNOZE:
▫ Anamneza, fizički pregled, laboratorijske analize.
LEČENJE:
▫ Bolest utiče na fizičko i psihičko zdravlje pacijenta, tako da pri određivanju terapije treba sagledati više aspekata.
▫ Alkoholizam se može lečiti kroz savetovališta (individualna i grupna), uključivanje članova porodice kao podrške pacijentu, upotrebom određenih lekova, psihoterapijski.
▫ Najvažnije u lečenju je odoleti iskušenju da se pije alkohol.
POREMEĆAJ RASPOLOŽENJA
▪ Raspoloženje predstavlja održavajuće i preovlađujuće osećanje koje ima uticaj na ponašanje osobe i njeno shvatanje sveta.
Postoje različite vrste: normalno, spušteno (depresija), uzdignuto (elacija).
▪ Zdravi ljudi doživljavaju niz različitih raspoloženja koja mogu da kontrolišu.
▪ Nedostatak osećaja kontrole raspoloženja i subjektivni osećaj velike patnje spada u grupu stanja koja se nazivaju afektivni poremećaji (poremećaji raspoloženja), koji se javljaju u epizodama.
▪ Depresivno raspoloženje: gubitak interesovanja i energije, gubitak apetita, problem sa koncentracijom, osećaj krvice, suicidalne misli...
▪ Uzdignuto raspoloženje: poremećaj spavanja, megalomanske ideje, haotičnost, ekspanzivnost...
▪ Kod poremećaja raspoloženja zapažaju se promene aktivnosti, vegetativnih funkcija (seksualna aktivnost, spavanje, apetit), kognitivnih sposobnosti, govora... što dovodi do teškoća u funkcionisanju osobe u socijalnim, interpersonalnim i profesionalnim odnosima.
▪ Psihotični simptomi kao što su halucinacije, sumanutosti... mogu biti u sklopu poremećaja raspoloženja i zahtevaju postavljanje tačne dijagnoze (najčešće je bipolarni poremećaj ili psihotična depresija).
▪ U zavisnosti od težine kliničke slike, različite su vrste lečenja: psihoterapija, lekovi...
...
