Spa centri Masaža Leđa Stres Niš
MASAŽA
▪ Masaža je metoda kojom se ostvaruje dejstvo na tkiva i organe i može se obavljati u cilju lečenja ili u sklopu nege i relaksacije organizma.
Metoda podrazumeva različite vidove mehaničkih dejstava:
▫ MANUELNI DODIR u okviru koga postoje određene tehnike i pokreti:
* glađenje - effleurage (različiti pokreti po površini kože kojima počinje i završava masaža)
* trljanje - friction (dublji pokreti, od periferije prema centru, kružni ili pravolinijski)
* gnječenje - petrisage (najvažniji deo u masaži, može biti u vidu mešenja i valjanja)
* lupkanje - tappotement (pljeskanja i udaranje, dovode do relaksacije određenih delova tela)
* manuelne vibracije - vibration (imaju umirujući efekat)
▫ APARATURNA MASAŽA (primena aparata koji deluju na različite načine: u direktnom kontaktu sa kožom, kroz vodenu ili vazdušnu sredinu).
▪ Postoje različite podele i vrste masaže, ali se obično masaže mogu klasifikovati prema površini tela na kojoj se obavljaju, prema nameni, prema vrsti mehaničkog agensa.
Najčešće se primenjuju:
▪ Sportska masaža (u cilju povećanja izdržljivosti i kondicije sportista, kao pripremna ili masaža za opuštanje)
▪ Estetska masaža (u cilju poboljšanja estetskog izgleda, zatezanja i obnavljanja kože, eliminacije celulita, bora, podliva...)
Neki od glavnih opštih efekata masaže na organizam:
▫ opuštajuće dejstvo
▫ otklanja glavobolju, nesanicu
▫ eliminiše umor, stres
▫ poboljšava metabolizam
▫ detoksikacija organizma
Lokalni efekti se ostvaruju na zglobovima, mišićima, limfotoku, krvotoku, nervnom tkivu, na koži:
▫ ublažavanje bolova
▫ poboljšanje cirkulacije
▫ eliminisanje otoka
▫ bolja pokretljivost
▫ regeneracija nerava
Masažu ne treba primenjivati kada postoje:
▫ infektivne bolesti
▫ zapaljenska stanja
▫ opekotine
▫ povišena telesna temperatura
▫ maligne bolesti
▫ sklonost ka krvarenju, krvarenja
▫ gnojni procesi
STRES
▪ Stres predstavlja prilagođavajući (adaptacioni) odgovor organizma na promene koje se dešavaju unutar organizma ili se radi o promenama u okruženju.
▫ Akutni stres nastaje kao reakcija na situaciju ili pretnju koja je prepoznata kao opasnost (gužva, glad, prisustvo ili sećanje na opasne doživljaje...)
▫ Hronični stres je uzrokovan trajnim stresnim situacijama na poslu, u porodici, braku, posledica je usamljenosti, siromaštva, osećaja neuspeha...
▪ Organizam reaguje na stres aktivacijom hipotalamus - hipofiza-nadbubreg osovine, pri čemu dolazi do oslobađanja hormona koji su važni za savladavanje stresa, pomažu u proceni i povezivanju situacija sa prethodnim iskustvima, podstiču racionalno razmišljanje, koncentraciju....
▪ Prilikom stresa dolazi do promena (ubrzano disanje, ubrzan rad srca, koža postaje bleda i lepljiva, suvoća usta...), kao i do štetnih posledica na organskim sistemima. Mogu postojati i poremećaji spavanja, seksualnosti, ishrane, pad imuniteta i sklonost ka infekcijama, ukočenost mišića, glavobolje...
▪ Fizičke metode koje pomažu: umerena fizička aktivnost, zdrava ishrana, relaksacija, hobi, masaže...
▪ Psihološke metode: realno postavljanje ciljeva, poboljšanje odnosa u porodici, bolji društveni kontakti, ako postoji mogućnost izbegavati neprijatnosti...
▪ Upotreba lekova je opravdana jedino ako je lekar procenio potrebu za tim.
▪ U nekim slučajevima posledice stresa su takve da zahtevaju bolničko lečenje i specifičnu terapiju.
...
