Šta su to Alergije ?

Alergija, bilo da je nasledna ili stečena, uvek predstavlja reakciju preosetljivosti nekog organa ili celog organizma na ponovno unošenje antigena. Reč "alergija" potiče iz starogrčkog jezika (αλλεργια = αλλος - promenjen i εργον- rad), i doslovce znači "promenjen rad" u ljudskom telu. U kontaktu sa određenim alergenima, naš imuni sistem može da stvori specifičnu vrstu antitela. Osnovna uloga imunskog sistema je da odbrani telo od svega stranog i potencijalno štetnog, bilo da je poreklom iz unutrašnje ili spoljne sredine. Na taj način se kod zdravih osoba stvara otpornost ka ovim činiocima. Alergija, pak, predstavlja promenjeno, preosetljivo stanje imunskog sistema pojedinih osoba na materije iz okruženja. Statističari ukazuju na to da je 30 % populacije sklono ovim poremećajima, a da se kod oko 20 % alergija i ispolji. Broj obolelih je u stalnom porastu u svetu i kod nas. Od alergija najčešće obolevaju deca i mladi, ali se mogu pojaviti u bilo kom periodu života.

 

Materije koje izazivaju alergije nazivaju se alergenima i klasifikuju se po načinu na koji naš organizam dolazi u dodir sa njima na: kontaktne (npr. hemikalije, nakit, kozmetika), nutritivne (hrana, odnosno konzervansi i aditivi u hrani) i respiratorne (npr. prašina, grinje, polen, dlaka domaćih životinja).

 

Najčešći simptomi alergija su: crvenilo, otok ili svrab kože ili očiju; osip; kijanje i obilna vodenasta sekrecija; osećaj grebanja u grlu; suvi kašalj i otežano disanje. Svi navedeni simptomi mogu biti ispoljeni u blagom obliku, ali i u težem, dramatičnom obliku, kada ugrožavaju život (npr. gušenje, anafilaktički šok).

 

Ukoliko se simptomi alergije ne leče od samog početka, oni se često tokom godina pojačavaju. Danas postoji veliki broj antialergijskih lekova, kao što su kortikosteroidne kreme i intranazalni sprejevi, bronhodilatatori, i drugi. Međutim, postoje i prirodni lekovi protiv alergija, na primer koren astragalusa, lopuh, lešnik, akupunktura, i drugi.

 

Leti se najčešće javljaju alergija na sunce kod osoba sa osetljivom kožom ili alergija na ubod ili ujed insekata. Na našem podneblju najčešće su alergijske reakcije na ubod pčele, ose, stršljena i bumbara. Najopasniji su ubodi u glavu i vrat. Obično se na mestu uboda insekta javljaju otok, bol i crvenilo. Deca su posebno osetljiva na ubode komaraca, pa se kod njih često javljaju izraženiji otoci i crvenila. Naročito lako otiču očni kapci i mesta gde se graniče koža i sluzokoža. Svrab je veoma izražen, a manja deca često raščešu kožu, pa je moguće da je i inficiraju.

 

Opšta preporuka za prevenciju alergijskih reakcija bi bila sveukupno jačanje imunog sistema tokom čitave godine, pojačan unos prirodnih ili homeopatskih lekova protiv alergije i izbegavanje kontakta sa potvrđenim alergenima.