Tokom evolucije ljudski rod je devedesetdevet posto vremena proživeo u prirodnom okruženju. Danas dve trećine ljudi u razvijenim državama živi u gradskim sredinama i druži se s prirodom ređe nego ikada. Nedovoljan kontakt sa prirodom izaziva niz zdravstvenih smetnji, kojima je američki psiholog Ričard Lov dao neformalan naziv „poremećaj manjka prirode“. Ovaj poremećaj se manifestuje kroz teskobu, depresiju, zavisnost, poremećaj ishrane, slabljenjem čula i nespretnost pri kretanju. Najveće žrtve manjka kontakta sa prirodom su deca. Bez interakcije s prirodnim okruženjem, ona zaostaju u razvoju veština rešavanja problema, kritičkog mišljenja i kreativnosti.

Kako leči šumska medicina
24
Jan
Sre

Tradicija shinrin-yoku ili kupanje šumama naučnici su 1982.godine smislili koncept šumske kupke. Dokazali su da dvosatno šetanje šumom popravlja imunitet, krvni pritisak, daje osećaj smirenosti i bistrinu uma. Osim toga je potvrđeno da boravak u šumi može da poboljša sva ljudska čila, posebno sluh i miris. Ova komplementarno medicinska tehnika postala je standardna u preventivnim programima zdravstvenog i medikal SPA turizma Japana. Kolekvka programa šumske medicine je Japan, a programi javnog zdravlja kroz korišćenje zdravstvenih efekata boravka u šumi u velikoj meri su populari u celom svetu, posebno u Finskoj, Norveškoj, Severnoj Irskoj i Škotskoj.

Neophodno je napomenuti da je opština Vrnjačka Banja u saradnji sa opštinom Žabljak (kordinirane od strane dr Gorane Isailović) konkurisala za za IPA (Pre-accession Assistance) sredstva Evropske unije (Cross-border programme Serbia-Montenegro) projektom CROSSFOR (Forest Medical Wellness Through a Regional Health Tourism Network).

Kao primer dobre prakse u okruženju je i „Gozdni selfness“ turistički brend u Sloveniji baziran na programima šumske medicine je 2016.godine dobio nagradu za 2015.godinu kao najinovativniji turistički program u Sloveniji u Alpe-Adria regiji. Kupanje u šumi je nastalo od pojma „ide u šetnju u šumu“. Shinrin-yoku u Japanu predstavlja tradicionalnu praksu, gde 25 % ljudi redovno provode vreme u prirodi. U poslednje vreme kupanje u šumi pojavljuje se u ponudi banja, poput šumskih pečurki koje izniknu posle oluje.

Za razliku od šuma Japana, koje su tamne i sa malo sunca, šume Balkana su najvećim delom svetle i sunčevi zraci kroz krošnje drveća padaju na tlo, na sličan način kao što sunčevi zraci prolaze kroz otvore („slonove oči“) na krovovima autentičnih hamama i osvetljavaju hararet, centralno mesto programa koji se praktijuje u hamamu.

Kako leči šumska medicina

Naučno je dokazano da blagodeti šumske medicine su:

- Stimulisanje imunig sistema
- Smanjenje krvnog pritiska
- Smanjeni nivo stresa
- Poboljšanje raspoloženja
- Povećana sposobnost koncentracije, čak i kod dece sa poremećajom pažnje
- Ubrzan oporavak nakon operacije ili bolesti
- Bolji san.

„Šumsko kupanje predstavlja tihu šetnju kroz šumu dok se svim čulima upija priroda oko sebe, njene zvukove, mirise, boje i biorazlikost. U Japanu je shinrin-yoku uobičajna metoda u preventivnom programu zdravstvenog i medicinskog SPA turizma, pa Japanci sa uputom koji im je prepisao njihov lekar mogu otići na terapiju udisanja šumskog vazduh“ 

U šumi se može hodati bos, ležati na ćebencetu, meditirati, vežbati disanje, istezati se, igrati se sa kućnim ljubimcem, osluškivati ptičiji cvrkut, sakupljati lekovito bilje ili šumske plodove. Šuma može poslužiti kao miran kutak za samorefleksiju jer njena energija može pomoći u rešavanju bilo kakvog mentalnog ili duhovnog problema.

Medikal SPA Asocijacije Srbije  je predstavio Kongresu zdravstvenog turizma u Antaliji 2012.godine. „Kupanje u šumskom vazduhu“ kao jedan od rituala Balkan SPA koncepta. Predsednica MSPAS, dr Gorana Isailović je imala čast da na Svetskom kongresu balneologa u Kjotu, na poziv gospođe dr Shigeiko Inokume, presedava sekcijom Šumske medicine, zajedno sa profesorom Qing Lijem, predsednikom Svetske asocijacije šumske medicine. Dolazak Amosa Clifforda je bio prvi korak ka obrazovanju edukatora za Guides Forest u Srbiji, Balkanu i Evropi.

Šume Srbije su lekovito blago uzimajući u obzir da šumska medicina lekovito deluje na imuni sistem, snižava krvni pritisak, smanjuje nivo stresa i poboljšava raspoloženje. Kupanje u šumskom vazduhu, kao osnovni program šumske medicine,pripada oblasti komplementarne medicine, aromaterapije i predstavlja preventivne i pomoćne terapijske metode izlaganja aromatičnim molekulima drveća šume fitocinidima koji imaju višestruko pozitivan uticaj na zdravlje ljudi i kvalitet života.LJudi mogu da uživaju tokom boravka u šumi preko stimulacije svihpet čula: u mirisu šume, zelenoj boji biljaka, šumu vodopada i pevanju ptica, konzumaciji šumskih plodova i grljenju drveća. Boravak u šumi treba blagotvorno da utiče na čoveka, a šuma, pri tom treba da ostane što duže netaknuta, uz mogućnost samoobnove. O prirodi,šumama i drveću uvek moramo razmišljati, jer je to važan deo našeg nasleđa, simbol snage, mudrosti, plodnosti i života.

Martina Djukić  i Dr Gorana Isailović, dermatovenerolog  



Podelite sa prijateljima