Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije iz 2017. godine , procena je da od depresije u Srbiji pate 419.302 osobe , odnosno pet odsto populacije ,što je više od svetskog proseka 4,4 odsto .

Maja Pavlov  psihoterapeut  NLP trener
14
Feb
Sre

"Oko 420.000 ljudi u Srbiji boluje od depresije"

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije iz 2017. godine , procena je da od depresije u Srbiji pate 419.302 osobe , odnosno pet odsto populacije ,što je više od svetskog proseka 4,4 odsto . 


Čemu se ovi poražavajući podaci pripisuju ?

Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će do 2020. godine depresija biti druga bolest posle srčanih oboljenja koja prouzrokuje invaliditet.
Svako od nas promenu raspolženja doživaljava na svoj način. Kada osoba dođe kod lekara on postupa prema medicinskoj nomenklaturi i dijagnostikuje neki od poremećaja.Vrlo frekfentna je i šifra F 32. 
Ovi podaci se mogu pripisati  vertikali,- šire društvo koje je u tranziciji, subkultura različitih grupa ljudi  čija su prava na nekom nivou na ovoim prostorima ugroženana , što se onda reflektuju I na porodični system, koji je generalno u krizi. Kada dođemo do pojedinca koje ima nepodržavajuće šire okruženje, manje šanse za samoostvarenje, napredak I kvalitet života, sasvim je prirodno I logično da će  u ovakvom kontekstu osoba odreagovati depresivnom epizodom ili ukoliko se ona ponavlja idepresivnim poremećajem.

Koji su prvi simptomi depresije?

Smetnje mogu biti vidljive na fizičkom planu u obliku nesanica, smanjenja apetita, pada energije, uznemirenosti kao I naravno u vidljivim promenama u kognitivnoj I afektivnoj sferi. Tako osoba može imati promene u mišljenju u vidu usporenih misli, opsesivnih ruminacija, ne donošenju odluka, prevelikoj samokritičnosti I samoproganjanju, kao I strahu od prolaznosti I smrti. Emocije I afektivni potencijal  registruje bezvoljnost I nedostatak zadovoljstva generalno, otupljivanje, kao I nalete tugovanja bez pokrića, strah od budućnosti uz jedan gubitak samopoštovanja.
 
Ekstremnija vizura bolesti nosi sa obom priličnu samozanemarenost od kućnih poslova do plaćanja računa,ili samosiključivanjem iz životnih uloga. Tu su različita samodestruktivna ponašanja od povećanog uzimanja alkohola do pojačane doze antidepresiva na svoju ruku.


Koji su uzroci i okidači da bi se depresija javila?

To je multi faktorski sklop koji utiče na razvoj depresivnog poremećaja. Ne možemo  govoriti o samo jednom parametru.Ponovo, i fizički i atmosferski, kao I psihološki i emotivni. Neuropsihologija podseća na hemijski disbalans neurotransmitera koji su ‘važni prenosioci poruk’ u mozgu.

Postoje situacioni okidači ,kao i osobine ličnosti koje osobe sa specifičnom mentalizacijom vode u depresivne iluminacije. Posebno kod perfekcionista, rigidnih struktura ili uvežbane bespomoćnosti imamo ovu sklonost reagovanja. 

Ipak, Istraživanja uglavno naglašavaju sledeće faktore:

Nedostatak svetla, poremećaj cirkadijalnih ritmova usled stresa ili nedostatka odmora, hormonski poremećaji…

Takođe, srećem ljude koji osete tugu ili prazninu, što može da bude početak razvoja I stvaranje uslova za depresivnost…Takođe  česte promene socijalnog statusa, radne sredine ili zahtevi na koje osoba ne može da odgovori , ili kada su očekivanja veća, tada se dešava da osoba pribežište nađe u nekoj vrsti ‘kapitulacije’ , ‘odustajanja’ ili potpunog zanemarivanja svojih  opcija I snaga.

 

Kako se depresija dijagnostikuje? Šta će se dogođati kod psihijatra?

 
Pažljiv medicinski tretman podrazumeva podrazumeva psihijatrijsku eksploraciju, a nekada i psihološku dijagnostiku u vidu baterije testova. Tada možemo govoriti o potencijalnim  terapijskim predlozima. Oni mogu ići u pravcu mnedikamentozne Ili psihoterapije.
 

 

Da li su žene ili muškarci skloniji depresiji i zbog čega?

Pominje se procenat od 3% muškaraca I 6% žena koji pate od poremećaja raspoloženja svake godine. Takođe, 5 do 12% muškaraca I 10 do 25% žena će doživeti bar jednu depresivnu  epizodu depresivnog poremećaja.Ipak kod žena se negde dva puta češće javlja ozbiljni depresivni poremećaj  nego kod muškaraca. 

 

Koji uzrast je "kritična kategorija" ?

Ne postoji jedna markirana kategorija.‘Kritična kategorija’ su adolescent kao I sve osobe koje se nađu u fazama različitih životnih promena. 

Razvojne  životne prekretnice tipa napuštanje porodice, zasnivanje porodice, srednje godine (posebno moment kada deca odu) , ulazak u starije doba, menopauzu npr. često otvaraju teme koje osobe doživljavaju kao gubitak, što stvara depresivnu reakciju. Ove situacije zahtevaju novu readaptaciju osobe I iznalaženje novih rezilijenci u ličnosti.
 

Koje su posledice?

Svaka osoba ima svoje. Depresija kao I svaki psihički poremećaj  ili psihološki problem poziva osobu da se pozabavi pitanjima koje do sada nije razmatrala. Ukoliko to ne učini  braneći se mehanizama potiskivanja, otpisivanja ili razvijajući izbegavajuća ponašanja ne može sebi pomoći.

 
Kada čovek treba da se javi lekaru?

Kada u nekom dužem vremenskom period  (više od dve nedelje npr.)ili svakodnevno osoba oseća simptome depresije treba odmah da kontaktira lekara.Važno je I da ne uspostavlja samostalno dijagnozu, niti da ‘čeka’ da to stanje prođe. Medicinski pregled  je važan kako bi obazrivo isključio druge potencijalne razloge za to kako se osoba oseća, kao i da bi se započelo sa programom lečenja koji često uključuje medicinsku medikamentnu terapiju, ili samo  psihoterapiju ili po nekada oboje.


Kako pomoći depresivnoj osobi?

Važno je ohrabriti osobu da potraži pomoć I podrži svoju terapiju. Strpljenje je veoma važno jer neki simptomi ne prestaju odmah, posebno kada su antidepresivi u pitanju.

Važno je i da osoba ima neku vrstu podrške u okruženje bilo porodicu ili prijatelje koji će je s vremena na vreme podsetiti da ‘pazi na sebe’ kroz npr. dobre fiziološke navike, od hrane, redovnog spavanja hidriranja do vežbi.
Takođe je važno da osoba ukoliko uspori ne zahteva u ovom period previše od sebe, ali ni da ostaje potpuno pasivna. 


Lagani hod u pravcu ustaljivanja navika koje osoba ponovo otkriva u skladu sa sobom, omogućuju sigurnost. Takođe,pažljivi  odabir psihoterapeuta I tipa tretmana može za osobu značiti jednu novu fazu u pokretanju sopstvene svesnosti o načinima na koje je stigla u fazu iz koje želi I da izađe. Na taj način osoba počinje da dešifruje razuđene moguće opcije za život u skladu sa sobom I vraćanje u zonu zadovoljstva koje je često I indicator da je ona preuzela I upravljanje nad svojim žvotom. Ove promene I podstiču rast I prevazilaženje depresivnih stanja. 


Maja Pavlov - psihoterapeut, NLP trener


Podelite sa prijateljima